Žao mi je što nisam zapisala bar godinu u kojoj sam čula za Lepidolit, ali mogla bi biti 2013ta. Nisam se bavila kristalima niti sam razmišljala o njima. Do te godine sam već prošla kroz svoje Rekonektivno iskustvo. Uradila balanse i Ličnu rekonekciju. Zato i mislim da je 2013ta, jer sam taj san usnula posle svih tih događaja. Sanjala sam da mi neko radi tretman sličan Reikiu i videla žensku ruku. Onda mi je ona govorila ali ja nisam uspela da razumem šta. Više puta naglašavala da zapamtim, ali i dalje nisam razumela. Pisala je u vazduhu nekakvim svetlosnim slovima ali ja nisam uspevala da ih pročitam. A onda je rekla - ‚‚ hajmo ovako. Ti za jolit već znaš‚‚ - stvarno par dana pre toga jedna žena je u salonu pričala da je kupila jolit i mislim da ga je pokazivala, ali ja nisam pratila razgovor. Osećala sam veliki otpor prema kristalima i kada bi ih neko spomenuo ja sem se ograđivala. ‚‚ Da li možeš da zapamtiš Lepi Jolit?‚‚ pita me neznanka u snu. Mislim se pa toliko mogu. ‚‚ Znači lepi Jolit = Lepidolit.‚‚ Trgla sam se iz sna i znam da sam u kupatilu kreonom za oči napisala na nekom papiriću lepi Jolit. Tek posle par dana sam naletela na zapisano, i ukucala na internetu. Setila se da treba da bude neka varijacija imena. Nagađala sam koja i ukucala reč i dobila fosile nekog dinosaurusa. Mislim se ma budalaština. Isključim net i nastavim da pijuckam kafu. Posle par minta mi je iskočila reč Lepidolit u glavi. Tako sam saznala za kristal. Čitajući o njemu nisam disala od uzbuđenja jer je opisivalo moju tadašnju situaciju. Po dlanovima su mi izlazili maleni prištići koji si pucali i to je užasno peklo i svrbelo, a zatim se sušili tako što su pravile duboke ragade po koži što je jako bolelo. Pitala sam one ženice koje su u mom salonu pričale o kristalima gde se prodaju, i uskoro sam u Lominoj našla moj Lepidolit. Prodavac mi je stavio činijicu sa nekoliko kristala Lepidolita na sto, da izaberem svoj. Ja sam htela tamno ljubičasti, ali jedan svetao gotovo roze boje kao da me opekao munjom. Iznenadila sam se pa sam par puta pružala ruku ka njemu i vraćala, i svaki put me strefila malena munja. Nije mi se on svideo ali sam shvatila da treba njega da uzmem. Uzela sam tog dana i Jolit. Stvarno mi je prilao da držim Lepidolit u ruci. Nije mi iscelio problem sa kožom ali mi je mnogo pomogao. Posle nekog vremena sam slučajno naletela na kristal Sugilit. Kasnije sam pročitala da je Sugilit poznat i kao ruža Lepidolita. I tako sam ja te godine stekla jednu malu porodicu kristala. Nisam u njih verovala , niti sam shvatala šta oni rade, ali oni su mi došli, živeli samnom i verovatno učestvovali u velikim promenama u mom životu.
Kasnije kako sam učila i saznavala sve više shvatila sam da smo višeslojna bića, da pored recimo našeg biljnog postojanja imamo i kristalnu rešetku, tako da je sasvim normalno da na svom putu, kada postajemo svesni i budni, sretnemo kristale i povežemo se sa njima.
Naučila sam da nas pronađe sve što treba da saznamo i doživimo u životu, i to onda kada dođe pravo vreme za to. Nema mesta nestrpljenju. Sve ima svoj tok.
Mojih kristala se dugo nisam setila. Pre neki dan Lepidolit je počeo da mi se šeta po mislima. Uzela sam ga u ruke i obuzela me prijatna jeza. Peckutavi žmarci su mi se šetali po celom telu baš dugo i obuzela me neka unutrašnja radost.
Ne treba mnogo analizirati i truditi se da shvatiš zašto se nešto događa. Potrebno je samo se prepustiti. Prepoznati da je to dobro za nas i prepustiti se.
