Odricanje od ljubavi

 Odricanje od Ljubavi je odricanje od Boga. Bez obzira što je vaša odluka visoko moralna, ispravna, pravedna .... kada se odreknete ljubavi odričete se samog sebe. Tada i sve molitve i meditacije postaju bezlične. Ne deluju. Prazne su. Prosto zveče. Ispadate iz energetskog polja i više niste lekoviti. Ne možete ni sami sebe da iscelite, a kamoli druge. 

Zažmurite i prestanite da postojite za ceo svet oko sebe. Zaustavite misli i utonite u svoju Dušu. Prepustite joj se i nju pitajte šta ona želi. Učinite to što pre, pre nego što se ozbiljno razbolite. Male bolesti sa povišenom temperaturom su samo upozorenja, opomene, poziv da obratite pažnju jer sa vašim mislima i osećanjima nešto nije uredu.

Pletenica života

 Život poput pletenice upliće u sebe sve, i suze radosti ali i razočatenja. Znamo kako se plete plenenica ali ipak nikada nismo spremni kada nas život prebaci sa jedne na drugu stranu , samo kratak period budemo u sredini.

Žena danas kao da svima bude idealna i potaman samo jedan kraći period života. Nju niko nije spremao za momenat kada samo odjednom više nije potrebna, već postaje smetalo za nečije snove. U trenutku kada je pomislila da može zadovoljno da se opusti jer je posle toliko napora konačno uspela da postigne sve , shvata da više niko na nju ne računa.

Samo u kratkom periodu osvajanja bila je centar svega onome sa kojim je svila svoje gnezdo. Sve se promenilo sa dolaskom dece gde je i on trebao da sve od sebe. Žena nikada nije spremna za taj preokret, kada shvati da se on u stvari nikada ne daje, već samo uzima ono što smatra da mu pripada, jer je on centra svog prostora i ona centripetalna sila oko koje se sve vrti.
Zna ona sve njegove slabosti ali nikada nije dirala u njih već mu je lagano davala vetar u leđa, podržavala i hrabila dokle god se nije osetio uspešnim i jakim. Ona ponosna na to nikada nije bila spremna da će poceti da je gazi gde je najtanja, da joj lomi ono što zna joj je najvažnije. Nikada nije naslutila da njihovu voljenu decu on smatra sopstvenim gubitkom jer se njen svet više ne vrti samo oko njega, ne shvatajući da sada kada je postala majka još dublje se vezuje za njega, još više ga voli i zavisi od njegove ljubavi, jer on tada postaje njen temelj i njena snaga. Dovoljan je samo jedan njegov pogled i osmeh i ona će moći da učini baš sve.

On to ne vidi. Vidi samo da mora da menja svoje navike. Da mora da čeka, da se strpi. Ne pada mu napamet se uklopu u novi ciklus života i da u njemu zaista može da uživa, već po svaku cenu pokušava da se drži svojih navika, načina i potreba ne dopuštajući ni jednu promenu kod sebe, smatrajući da tako neće ostati dosledan sebi. Besan je na nju što to neshvata. Besan što od njega očekuje da se prilagodi i to doživljava kao izdaju. Ima potrebu da je za to kazni, svojim rečima je šiba i pogledom je drobi. Ona nikada nije mogla da se spremi za taj momenat. Pokušava da mu udovolji dok sama vuče breme života. Mala deca traže svoje. Nema tu odlaganja a ona zatiče sebe potpuno samu u svim delima dok on i dalje zahteva da bude samo njegova i to na način koji samo njemu odgovara. Ne može da shvati njegov bes jer je on i dalje njeno sve i iskreno se nada porodičnoj sreći. Deca neće uvek biti mala. Previše je svesna tog finog tkanja koje može u njih da se utka samo tada, samo tada dok su mali i nikada više. Onaj koga toliko voli svakodnevno je cepa i razapinje , kida joj srce i cedi njenu dušu, dok pada u nesvest od fizičkog napora, ne prespavanih noći u stalnoj jurnjavi oko njihovih malih ptića. Odjednom dan ima dvestačetrdeset sati , nikada se ne završava a previše toga ima da se obavi a on ništa od toga ne vidi, samo je besan što više nije ona nekadašnja koja mu je toliko u svemu odgovarala. Oseća se izdanim. Grozna mu je sva ta cika i buka u kući. Gleda kako mu te male ručice uništavaju sve njegove omiljene stvari, i dosadno mu je. Sve vise razloga traži da u svom gnezdu provodi što manje vremena. Traži zabavu i ispunjenje na drugim mestima. Ona se oseća nemoćnom. Kleca pod teretom života ali ide dalje jer je previše svesna važnosti svakog trenutka. Jedno je detinjstvo i nema mesta za propuste i počinje da popunjava i njegove rupe i njegova nedostajanja u njihovoj svakodnevici sa stalnom nadom da će već sutra biti bolje.

Deca nisu kriva što su se rodila, oni su ih želeli i njima ne sme ništa da nedostaje, ni ljubavi ni pažnje. Svesna je da ne smeju da budu žrtve njihovog stalnog udaljavanja i nastavlja dalje, ali uvek sa velikom nadom da će im opet biti dobro , da će opet biti onaj divni spoj duša.

Tada se upoznaju najteže samoće, one kada fizički nisi sam, ali u svom okruženju nevidljiv i neprimećena. Kao gumicom da je neko izbrisao njeno ime iz knjige postojanja. Nauči da živi sa tom šupljinom. Shvata da nekoga ko je sebičan ne može ništa da promeni, i bira fizičku samoću da bar u miru proživi život. Da u miri može da podiže svoje ptiće. Uči da voli život , da uživa u sitnicama. Da svaki dan nađe pregrs razloga za radost. Raspliće i ponovo plete pletenicu života ali spoznaju da se od nje više ništa ne očekuje, da se na nju više ne računa, da više nije bitna, ne zna više gde da je utka, u koju plentenicu i na koji način da je uplete.

Postala je svesna koliko je svaki trenutak dragocen. Zna i da su problemi pravo bogatstvo je su puni energije i intenzivnih dešavanja. Zna i da je bol dragocen jer to znači da osećaš i da si živ. Fascinira je i najmanji leptir, opija miris prelepog cveta, srce joj zaigra kada joj u prolazu mahne neko malo dete a kada joj se ukaže prilika da nekome pomogne je pravo bogatstvo.

Današnja žena je skrajnuta. Današnje društvo ceni samo ono što se novcem može kupiti. U današnje vreme je bitna samo glazura i da nikome nije dosadno. Danas se više neceni toplina i sigurnost porodičnog doma, čiji je glavni stub bila upravo žena. Danas su svi zamenjivi i samo je bitno da se nešto na brzinu smulja.

A onda shvatiš da je ta pletenica života mnogo duža od vidljivog i da upravo ovim haosom Univerzum balansira nešto mnogo veće od nas samih i od te spoznaje osećaj zahvalnosti i ljubavi ispunjava svaku šupljinu i samoću.

Život je postojanje koje poput pletenice upliće u sebe baš sve, suze radosti i razočatenja, iskustva dobra i zla, plusa i minusa održavajući Univerzum u savršenom balansu i celini. Zato je svaka uloga i svako postojanje bitno, važan deo jedne celine.