Priču o šipku baš volim jer me naučila nešto što do tada nisam znala. Nazvaću to energetski otisak u Etru.
Mnogo godina unazad voleli smo za Novu Godinu da kupimo jelku sa busenom koju bi odmah zasadili u saksiju i kasnije bi krasila našu terasu. To je zahtevalo mnogo truda i napora jer smo na petom spratu a nemamo lift. Na proleće ja bi kupila dve nove ruže, nove boje koje još nismo imali, što znači i nove ogromne saksije i puno zemlje. Dakle tu je uloženo mnogo energije i ljubavi. Naše mnogobrojne jelke su već počele bogato da se kite šišarkama kada su jednog letnjeg dana sve u istom danu umrle. Potpuno požutele kao spaljene nekom kiselinom. To mi je izazvalo jaku bol i tugu i narednih godina saksije su ostajale zapuštene.
(Ovde bi mogla lako da se ubaci lekcija o nevezivanju za materijalno, gde je divljenje postignutim delom stvaralo samoljublje i zameranje svakom ko bi na bilo koji način oskrnavio to delo čime se kod ljudi stvara gordost i oholost. Pa nam to Bog uzme da bi se vratili na pravi put.)
Jedne godine su mali prstići moje dece počela da čeprkaju po toj zemlji i počeli da sade sve što nađu u šetnji ili semenku svake voćke koju pojedu. Tako sam se i sama vratila svojoj zemlji u velikim saksijama. Nevešto zabodene grančice jorgovana koje je moja mala ćerka donela iz šetnje sada je već ogroman grm koji divno cveta. Ja sam pokušavala da obnovim ruže ali sa ljubičastom nikako nije išlo. Tri različita rasada zasađena u istu saksiju i ništa, ali tu je krenula da raste divlja ruža koji sam ja svako proleće uporno čupala i sekla, ali ona je bila upornija. Prođe još koja godina i razgranaju se dve različite ljubičaste ruže kojima nisam mogla da prestanem da se divim a protiv divlje se i dalje borila.
Negde posle operacije 2019te zapamtim san gde mi neko non stop priča o nypon hlebu. Reč NYPON je bila jasno napisana. Neko u tom snu mi je objašnjavao koliko je taj hleb zdrav i dugo ostaje svež. Da sam ja neko ko obraća pažnju na hleb koji jedem, ili da ga mesim to bi imalo smisla. Ovako je to bio potpuno besmislen san. Ali krenula sam da tražim po internetu taj nypon hleb i na moje iznaneđenje zaista postoji. Nypon bröd je vrlo zastupljen u danskon i švedskoj kuhinji. Nypon je u stvari naš mali crveni šipak koji se kod njih sadi kao ozbiljna biljna kultura. Kod njih to nije divlja samonikla ruža već vrlo pažljivo gajena i ulaže se ozbiljno u nju. Kako sam pročitala šipak se suši , zatim melje i dobija brašno od šipka koje je vrlo zastupljeno u njihovoj kuhinji.
Nastavim da guglam po internetu tražeći šipak u prahu kao proizvod koji može da se kupi u Srbiji, ali šipak, to ne postoji kod nas. Baš u to vreme na kontroli kod lekara uradim krvnu sliku i biohemiju i po prvi put sam imala veliki pad gvožđa. I baš tada pročitam da je šipak baš u prahu idalno rešenje baš za to. I ne samo za to, već i za karcinom dojke koji sam upravo operisala i mnoge druge bolesti poput gripa, upale zglobova i td.
Pričala sam prijateljicama kako sam na zaniljiv način kroz san saznala za idealan lek, i prijateljica je prokomentarisala da bi bilo idalno imati svoj domaći šipak u svojoj bašti, ali ja eto nemam baštu. Šipak u prahu sam pokušavala da nabavim preko prijatelja koji su putovali u inostranstvo i tako dobijem grubo samleven šipak i objašnjenje da je dovoljno da samo negde kupim osušeni šipak i sama sameljem u mlinu za kafu. Tako sam kupila čaj od šipka u rimfuzi i konzumirala tako što bi svako jutro uzimala malu kašikicu finog praha i polagano ga topila u ustima. Neopisivo mnogo mi je prijao.
Tog proleća zbog operacije nisam bila u stanju da sredim svoje saksije i na leto samonikli žbun divlje ruže bogato me oskrbio svojim plodom. Tek tada sam shvatila da ta uporna divlja ruža već godinama pokušava da mi da neophodno potreban lek, ali ja nisam imala sluha za taj energetski zapis u Etru.
Biljke su me naučile da sve sto je u našem okruženju komunicira sa nama i ostavlja svoj energetski otisak u Etru. Prošle godine to je potvrdila i jedna verbena, ali i svakodnevno kada na recimo TVu ili na bilo kojoj internet mreži neko ponovi upravo ono o čemu mislim ili govorim sa nekim.
Misao je živa i mnogo utiče na energetsko polje a izgovorena reč i te kako moćna, tako da stalno moramo da budemo svesni svoje odgovornosti za stvaranje stvarnosti u svom mikro i makro okruženju jer ono o čemu mislimo i govorimo umnožavamo. Čak i kada negodujemo i ukazujemo na tuđe mane i loša dela, mi ih baš tim komentarom umnožavamo i utemeljujemo u tom lošem. Upravo mi koji ih ogovaramo i žalimo se na njih , mi ih jačamo i dajemo im moć.
Etar, elektromagnetno polje i skalarni talasi su stalno tu . Treba samo da ih postanemo svesni i odgovorno se odnosimo prema njima i stvaranju.
