Žena. Postoje dve uloge u njenom životu koje treba pažljivo da osvesti. Kada se uda, postane supruga , ne osvesti da je ona sada odrasla samostalna žena koja sada zasniva svoju porodicu, čiji će stub biti. Već ostaje u svesti deteta koje mora da poštuje pravila svojih roditelja. Ona onda i dalje pita, čeka i traži dozvolu, sada od svog supruga, a možda i dalje od svojih roditelja, pa možda i od njegovih. Ne shvata da njen suprug nije njen roditelj. Saradnja, dogovor i uzajamno poštovanje mora da postoji, ali ona ne treba da čeka dozvolu za nešto, već da se dogovara i donosi odluke. Mora da upozna sebe i da se nadograđuje i razvija, da shvati da je sada ona ta odrasla osoba .
Druga zamka je uloga majke. Naravno kada su deca mala da njihov život i bukvalno zavisi od roditelja, ali čim dete doraste za neko samostalno delanje sa tog polja roditelj treba da se povuče. Tako mic po mic dok deta ne postane odrastao čovek. Za majku je njeno dete čitav život dete i kako naći tu granicu kada treba pustiti dete da postane odrastao čovek? Stalna briga oko deteta pomaže malenom detetu ali mnogo odmaže odraslom. Deca su kao pupčanom vrpcom vezani za svoje roditelje do 13 god. Do tada sve upijaju od svojih roditelja, čak ih kopiraju u ponašanju, stavovima, mišljenjima i potrebama. Od 13 godine počinje sazrevanje njegove lične svesti i ako mu roditelji to dozvole počeće da upoznaje sebe. Otkriva šta mu se sviđa, čemu teži, šta od sebe želi. Ako to roditelji ne osveste nego i dalje insistiraju samo na njihovom načinu može se stvoriti bunt kod deteta. Žena već tada mora da postane svesna da se njena uloga majke menja. Ona je ta koja mora da dopusti deci da odrastu. Od one brižne majke koja ne spava po celu noć zbog svoje bebe, sada mora da tu brižnost pretvori u veru da sada njeno dete može samo, i ta njena vera će i jačati njihovo samopouzdanje ali i svest da postaju odgovorni za svoja dela. Jako je bitno da žena prepozna taj trenutak. Tada svojoj deci postaje prijatelj, sagovornik, savetnik. Daje im do znanja da mogu uvek da joj se obrate, ali tada ona treba da se vraća sebi, svojim potrebama, željama, društvenom životu, prijateljima, karijeri i otkrivanjima novih stvari u životu. Jer ako je ona zadovoljna i ispunjena svojim životom to će preneti na svoju odraslu decu. Suprotno , ako se i dalje ponaša prebrižno, radi stvari umesto odrasle dece to ni zakoga neće biti dobro. Oni će da traže svoj prostor. Možda će zato morati da postanu i grubi, majka će se osetiti obačenom, nevoljenom i još više se boriti za vreme provedeno sa svojom decom, i to tako u krug. Sve više će da pati što može da im naruši zdravlje.Deca ne mogu da ispune onu njenu unušnju nesigurnost i prazninu. Njoj njeni roditelji nisu dali do znanja da je samostalna odrasla žena koja sada ima pravo na svoja iskustva , ali da je i sama odgovorna za njih, tako da ona i dalje čeka da joj neko dopusti da živi. Jedno vreme su joj deca bila ispunjenje i smisao života i ona to ne želi da pusti i tako ona njima ne dopušta da postanu samostalni i odrasli, zbog čega će sada oni da odustaju od svojih želja, pa će i onda i oni zateći sebe kako već kao odrasli ljudi i dalje ne žive.
Žena mora da zna kada prestaje njena uloga velike majke jer sve preko toga je emotivna manipulacija kojom direktno nanosi štetu svojoj voljenoj deci. Treba sada tu ulogu da svede na majku odrasle dece, a da fokus vrati na sebe, svog partnera, na svoje vrštnjake. Da sebi dopusti da bude odrasla samostalna žena. Ona ne mora više da traži ničije dopuštenje za život, ali mora sebi da dopusti da živi.
