‚‚ Imaš li neku knjigu da mi daš na čitanje‚‚ pita me moja drugarica i onda me nasmejala dodavši ‚‚ ne mislim na one tvoje uvrnute, već neku običnu, normalnu‚‚ . Bacim pogled na knjige Sala Rakelija, Drunvala Malhisedeka, Barbabare Marčinijani, Muldaševa pa i Lazareva koji me je svojevremeno bukvalno tukao po glavi onim svojim tekstovima. Nema tu ništa uvrnuto. Gutala sam ih rasla sa svakom pročitanom rečju i ako znam da su samo kap ogromnog ne sagledivog okeana. Žao mi je što nemam na policama bar četiri ‚‚obične‚‚ knjige koje sam čitala srcem i trajno su se naselile u njemu. ‚‚ 40 pravila ljubavi‚‚ Elif Šefak o Rumiju, Jagodin Čandra Loku iz ‚‚ Indigo Bombaj‚‚ , ‚‚Anđeli u mojoj kosi‚‚ Lorne Birn i poslednje ispunjenje ‚‚Ja posle upoznavanje tebe‚‚ . Nemam čak ni onu zvrcnutu Žanu Poliakov koja me je izluđivala svojom knjigom ‚‚ Ona zna‚‚ E to je baš bilo smešno. Moja majka je tu knjigu našla u biblioteci. Pravo je čudo da za sve ove godine koliko je član još uvek nije pročitala sve naslove. U više navrata mi je dobacila da čita nešto što ja moram da pročitam jer je tu napisano sve o čemu joj ja pričam godinama a ona me baš ništa nije razumela. Prevrnula sam očima kada mi je donela i još napomenula da ne zna da li će mi se svideti njen stil. I stvarno uzela sam je sa odlukom da me već nervira. I nervirala me sve vreme. Preskakala sam po desetak strana i optuživala Žanu kako je površna i prazna. Gotovo je identično hronološki ispisala tokove mog života, ali ih nije opisala. Samo nabacala pojmove o kojima sam toliko želala više da znam, ali ona mi nije davala objašnjenje. Samo me bockala i terala da se setim svega i baš me naljutila. I onda sa nekih desetak stranica pred kraj preskočila je prag moje svesti u ušla u moj svet. Donja vilica mi je samo spala od prizora u mojoj glavi. Da, ona zna.... sad znam i ja.... šta?,,,, nemam pojma, samo znam da znam. Tada sam se dušom vezala za tu iritantnu i nepoznatu ženu, i zavolela je iskreno i duboko.
U policama ugledam omiljene knjige iz rane mladosti. Ni sama ne znam koliko puta sam ih ponovo i ponovo pročitala. Ne znam da li bi mogla opet ali sam moj drugarici pružila prvu od šest knjiga Zagorkine ‚‚Gričke vještice‚‚ . Pogledala me sa velikim nepoverenjem ali je ipak kontesu Neru ponela u svoj dom. Baš da vidim za koliko vremena će doći po ostale.
