Primarni koren

Kao što smo mi višeslojne ličnosti tako je i proces osvešćivanja višeslojan. Samim tim desiće se da se posle nekoliko godina rada na sebi potpuno vratimo na sam početak. Pomislićete kako je moguće da sam se vratio na isto a toliko sam radio na sebi. Koliko god da izgleda isto ipak nije. Prošli smo veliki krug u kome smo osvestili mnogo toga, shvatili , nučili i prihvatili. Da bi zaista shvatili koliko je to u nama zaživelo Univerzum nam u život šalje događaj koji će u nama probuditi primarne osećaja zbog kojih smo i poželeli da se menjamo i učimo jer smo ga doživljavali kao problem. Jedno je sve razumeti i shvatiti a nešto drugo je postati to što si shvatio. Primarni problem nas vraća primarnom korenu jer je odatle sve počelo. Primarni koren je u našem neosvešćenom delu uma u periodu od našeg začetka pa do treće godine života. Ono što je tu primarno je zadatak sa kojim smo se rodili a to se odnosi na našu dušu. Kako je naša duša večna i u svom procesu sazrevanja ona mora da prođe kroz ceo ciklus postojanja. Multidimenzionalna je i prolazi kroz proces učenja i sazrevanja u svim dimenzijama. U ovoj dualnoj sferi mora da oseti sve od patnje do uzvišene radosti. Da bude ugnjetavana i da ugnjetava. Da mrzi ali i da voli. Da boluje od teških bolesti ili da ima neverovatno dobar imunitet i dug život. Da oseti i pakao i raj i da sve to u sebi integriše u jedno celo. Kroz mnoge živote je stekla raznorazna iskustva. Da bi zaokružila ceo proces nedostaju joj još neka iskustva i zato se rađa sa određenom ulogom. Zato su deca ta koja biraju roditelje koji će je roditi. Jer upravo ti i takvi roditelji će joj omogućiti da stekne potrebne uvide i iskustva. Da razume, shvati i osvesti ono što u predhodnom iskustvu nije uspela da sagleda. Zato su naši roditelji i naše najranije detinjstvo primarni koren, pre samog rađanja svesno odabran.

Dok se čovek oseća dobro u svojoj koži on neće ni osećati potrebu da se pita ko je on i šta je. Ima ljudi kojima je u nesvesnom delu ostala neka nejasna svest o multidimezionalnom postojanju duše pa se od malena pitaju ko su i zašto su ovde, ali većina ljudi ta pitanja počnu da postavljaju tek posle preživljene velike patnja i bola. Ta istraživanja ih mogu odvesti putem filozofije, psihologije ili duhovnosti. Mogu mnogo da istražuju, čitaju, proučavaju, vežbaju i praktikuju misleći da su se udaljili od primarnog korena. Stvar je u tome da smo mi višeslojna bića i svakim učenjem, osvešćivanjem i dubokim uvidima mi u stvari stvaramo novi sloj ličnosti koji stvara novi pogled na primarni koren, ali primarni koren ostaje isti. Kao drvo koje razvija svoje stablo, jača ga, razvija grane, pa lišće, cvetove i plod, ali koren stabla ostaje istaje isti. Krupniji i jači, razgranatiji ali isti.

Lazarev je u svojoj ’’ Dijagnostici karme ’’ objasnjavao da ako hoćete da shvatite ko ste bili u prethodnom životu pogledajte svoje roditelje, a ko će te biti u sledećem životu posmatrajte svoju decu. Ima logike. U momentu kada smo birali svoje roditelje za sledeći život birali smo ih sa nivoa svesti i vibracije koju smo tada imali i odabrali smo roditelje koji nose energetski zapis identičan našem koji smo umali u tom trenutku. U većini porodica deca imaju otpor prema roditeljima jer je to ustvari potreba duše da se menja i razvija. Otpor stvara energiju koja nas tera na pokret i reakciju. On je u stvari podsticajan. Često bi čula neke mame kako komentarišu da ih dete pita šta da uradi a kada ih one od srca posavetuju ono će da uradi sve samo ne to što je mama rekla. Ne radi dete to namerno. Duša tada saznaje šta bi ona u svom prethodnom iskustvu uradila, znači to je već uradila i to iskustvo doživela, znači ne treba to da ponavlja već da doživi novo iskustvo. Dušu deteta roditelji u ovom životu stalno podsećaju na to koja je iskustva imala i da ne ponavlja ta već da teži ka nečem novom. To roditelji ne bi trebali da shvataju kao ne poslušnost, sukob i ne poštovanje, to je samo razvoj duše. Na žalost tu se umešaju emocije i dete pati što nije prihvaćeno od roditelja, što ga roditelji kažnjavaju, grde...ali upravo su patnja i bol okidači i onaj vetar u leđa koji nas pokreće u sticanju novog iskustva, učenja, otkrivanja i razvoja. Mi smo u dualnoj sferi koja ima torusnu oblik kretanja energije. Da bi se torus okretao moraju da postoje dva prstena. Jedan se okreće u pozitivnom smeru a drugi u negativnom a sam život se odvija u središtu njihovog preklapanja gde su istovremeno prisutni oba smera, toka. Kada pružamo nečemu otpor upravpo povećavamo i jačamo baš tu vrstu toka. Takozvani negativni tokovi, događaji i sutacije samo služe da bi nas pokrenuli i usmerili.

Tokom našeg života i cikličnog kretanja mi mislimo da se udaljavamo od našeg primarnog korena a onda nas samo jedan emotivni rez vrati na početak. Mnogi padnu u depresiju jer pomisle da je sve isto. Neki ostanu u tom uverenju i predaju mu se a neki postaju svesni da su ipak mnogo toga naučili što ima sada u momentu kada osećaju i doživljavaju primarnu sitaciju uspevaju da je prepoznaju i sagledavaju na novi način. U tom trenutku počinju stvarno da uče i razvijaju svest i osvešćavajući taj nesvesni deo sebe oni ustvari osvešćavaju zastoj iz prethodnog života i time raščišćavaju ono što nazivamo karmom.

Veliku ulogu u osvešćavajanju imaju blizanačke duše. U većini slučajeva one su samo stepenik u procesu sazrevanja duše. U blizanačkoj duši prepoznajemo sopstvenu suštinu i tada sa nas otpadaju svi delovi koje smo nalepili na sebe a nisu naši. To su neka vaspitanja, ubeđenja, moralna shvatanja, nesleđa i td. Susret na blizanačkom dušom nas ogoljava do koske. Nisu svi ljudi spremni za to ogoljavanje tako da su ti susreti retki neka vrsta dokaza  i potvrde  našem radu i našoj spremnosti da dalje radimo na sebi. Retko kada se dugo ostaje zajedno sa blizanačkom dušom jer njena uloga je da nas samo prebaci u novu sferu i novi stepen razvoja a ne da nas u razvoju zaustavi, jer da ostanemo zajedno sa blizanačkom dušom neminovno bi došlo do zastoja u daljem sazrevanju duše. Taj spoj je toliko jedinstven i snažan, kada sa drugom osobom postaneš jedno celo , svaka potreba za svim ostalim nestaje. Ti samo možeš da postojiš i goriš poput večnog plamena. Zato verujem da kada duša konačno završi sve svoje cikluse postiže konačno i potpuno spajanje sa svojom blizanačkom polovinom i da je tada duša u celosti u Bogu, u samom izvoru nastanka. Zato su tokom života susreti sa blizanačkom dušom vrlo kratki. Rastanci od njih su neopisivo bolni. Trajno nas menjaju i ništa ne može ni da se poredi sa doživljenjim. Taj neopisivi bol i patnja od razdvajanja u stvari odvaja dušu od materijalnog. Zavisnost od materijalnog sveta sve više nestaje jer ništa ne može da se uporedi sa osećajem celine koju smo doživeli. Svako i posle toga može da se zaljubi i voli nekog drugog partnera ali nikada toliko da postane zavistan od te ljubavi te osobe. Osećaj celine koji se jednom doživi ostaje trajno u osobi. Ona može da deli život sa bilo kim ali u sebi ostaje cela, mada toga nije svesna, jer to oseća kao prazninu i apatiju jer je više ništa iz materijalnog sveta ne usrećuje. Ukoliko ne osvesti šta znači osećaj praznine može da doživi telesne bolove koji nisu bolest. To je samo nastalo energetsko zagušenje jer pružamo otpor ideji da nam još nije vreme da se trajno spojimo sa blizanačkom dušom . Sama njena pojava u našem životu je potvrda da smo mnogo toga uradili i da smo pri kraju ciklusa sazrevanja duše ali da postoje još neke stvari koje treba da osvestimo i uvidimo. Vrlo je pogrešno očekivanje da sa blizanačkom dušom treba da budemo u braku i da sa njom imamo decu. Blizanačke duše nisu sposobne da bilo šta vide i čuju oko sebe. One se samo prepuštaju svojoj duši i svesne su sebe. Sve van postojanja njihovih duša prestaje da postoji. Brak i rođenje dece u najboljem slučaju će te imati sa nekom srodnom dušom.Uostalom deca su ta koja biraju roditelje. Ona su našta buduća reinkarnacija i biraju nas na nivuou trenutne vibracije i svesti. To je evolucija i stalni tok promene i rasta duše.  Ono bitno je da sa bračnim drugom posle iskustva blizanačke duše nećete biti u ovisničkom odnosu sa tom osobom već će te svesno moći da živite i budete svesna podrška svojoj deci. Koliko ste uspeli da inkarnirate tokom ovog života, odnosno sazrite i odrastete na nivou svoje duše videće te u svojoj deci. Dato nam je da vidimo ko smo bili u našim roditeljima i koliko sam dušom sazreli i napredovali, u našoj deci.

Neko tokom jednog života može da inkarnira mnogo, a neko može da ima bezbroj reinkarnacija a da inkarnira vrlo malo. Negde sam pročitala da nam je potrebno da imamo samo tri svesna života i da više nikada ne moramo da se reinkarniramo. Ubeđena sam da tome služi Lična Rekonekcija.

Posle odrađene Lične Rekonekcije u trenutku kada se vratimo primarnom korenu samo kratko vreme možemo da ostanemo slepi i da ne vidimo koliko smo se promenili. Ukoliko osoba to ne osvasti i ostane u ubeđenju da se primarno ništa nije promenilo , neće se ni promeniti. Kada se osvesti onda onom svom primarnom programu trajno pripaja sve novostorene slojeve ličnosti  i integrišući ih u jednu celinu doživljava evolutivni skok svesti što prenosi na sva sledeća postojanja. To nam u trenutnom životu donosi oslobođenje od materijalne i emotivne uslovljenosti. Tada sudbina više ne upravlja našim životom već mi sami kreiramo svoju sudbinu i životna iskustva. Sami svesno upravljamo svojim životom. Tada nestaju svi razlozi za brige, nevolje, patnju i bol. Možemo ispasti iz balansa ali se vrlo brzo i lako vraćamo u njega.