U današnje vreme uspešnim čovekom se smatra samo onaj ko ima posebne račune u banci. Bitno je koja kola ima, koliko kvadrata u vlasništvu, marka odela i mobilnog telefona ali ne i način na koji je sve stečeno. Plemenitost, poštenje, čast i odgovornost su davno zaboravljeni. Teško je u današnje vreme nači dvoje koje imaju isto mišljenje i cilj jer je čovek čoveku postao vuk i svako gleda samo ono što može da prigrabi za sebe. Rezultate toga vidimo svakodnevno. Takva nam je i vlast. Nisu ništa gori od nas samih. Zajedništvo je iskorenjeno u familiji i primarnoj porodici što se reflektuje na čitavo društvo. Potencira se krajnji individualizam koji je iznedrio sebičnost. Kola, odeća, mobilni, stambena jedinica su samo stvari koje trebaju da olakšaju život a ne da se život njima podredi. Ako novac zakopate u zemlju da li će nešto iz njega izrasti? Da li će stvoriti novi život? Jednoj ne živoj stvari je do te mere podređen život da ukoliko nemaš novac možeš da ostaneš i bez života. Zaboravili smo da je majka života sama zemlja. Ona je ta koja rađa. Svakog dana kada pojedete neku voćku spustite njenu semenku, košticu u zemlju i postoji nada da će izrasti novo drvo koje će obilno roditi i tako u nedogled obnavljati ciklus života. Zbog ekonomske opravdanosti ili ne opravdanosti uzgoja hrane mnogi su osuđeni na glad. Jednoj ne živoj stvari čovečanstvo je dopustilo da uništava sam život. Neko je to nametnuo kao način života ali celo čovečanstvo je to podržalo. Lako je kriviti šačicu ljudi ali odgovornost je na celom čovečanstvu. Ljudi su ti koji su počeli da veruju u nemoć i nemaštinu.
Нема коментара:
Постави коментар