Prijatelju moj

Tešiš me kada sam tužna

Uspravljaš me, suze mi brišeš

I ja ću uspeti!

U tmini mi pokazuješ put

Hvataš me kada posrnem

I ja ću uspeti!

Učiš me da slušam svoje telo

Dozvoljavaš mi da spoznam šta treba

da radim, a šta treba da ostavim

I ja ću uspeti!

Oštriš moju ćud, da predam sve negativne misli

Pomažeš mi da ih pretvorim u pozitivne misli

I ja ću uspeti!

Uveravaš me da nikoga ne osuđujem

Gradiš most tolerancije i ljubavi prema bližnjem

I ja ću uspeti!

Opraštaš mi ako sam kriva

Vraćaš me na Božiji put

I ja ću uspeti!

Jačaš me da imam više strpljenja sama sa sobom

Da se radujem i malim uspesima i koracima

I ja ću uspeti!

Imaš izbora kada sam ljuta

Moju srdžbu pretvaraš u dobro i razumevanje

I ja ću uspeti!

Hrabriš me da priznam vlastite greške

Oslobađaš me ponosa i uobraženosti

I ja ću uspeti!

Savetuješ me da ne budem lakomislena

I da uvek verujem u dobro

I ja ću uspeti!

Moliš me da volim samu sebe

Da priznam da sam Božje dete

I ja ću uspeti!

Učiš me da se ni na koga ne ljutim

Da drugima šaljem dobre misli

I ja ću uspeti!

Pomažeš mi da oprostim, da otvorim vrata 

moga srca

Da uspostavim mir

I ja ću uspeti!

Veruješ za mene kada sumnjam

Opet me povezuješ sa našim Gospodom Bogom

I ja ću uspeti!

Uspravljaš me ako ležim na podu

Poklanjaš mi nadu i pomažeš mi da nađem izlaz

I ja ću uspeti!

Oslobađaš me okova straha

Uspravljaš me i uzimaš mi moje mukotrpno nepoverenje

I ja ću uspeti!

Tražiš me da se probudim da više ne 

slušam ljude

Zoveš me da se potpuno predam 

Božijem vodstvu

I ja ću uspeti!

Pratiš me kroz moje borbe i iskušenja

Daješ mi veru i snagu da izdržim

I ja ću uspeti!

Daješ mi hrabrost da verujem svim srcem 

u svoje iscelenje

Moje poverenje jača, Ti uvek iznova mi kažeš:

" Ti ćeš uspeti! "

Hvala ti prijatelju moj!

                                                     Anemi Erkelenc

Zakon pomoći

Ako želiš pomoć – moraš je zatražiti.

Tišina tvoje patnje nije poziv, već često ponos prerušene žrtve.

Niko ne može silom uliti svetlost u tamu koju neko još uvek grli kao svoju utehu.

Ako pokušavaš da pomogneš onome ko se opire,

ko je zaljubljen u sopstvenu bol,

uskoro ćeš osetiti kako te vuče nadole,

kao kamen vezan za nogu tvog saosećanja.

Pomoć nije igra ega.

Nije dokaz tvoje dobrote, tvoje duhovne zrelosti.

To je sveta razmena – ona se događa kad druga duša kaže: „Spreman sam.“

Tada viša sila prolazi kroz tebe – ti nisi pomagač,

ti si most.

Ne mešaj se u proces duše ako nisi pozvan.

To je kao da silom otvaraš pupoljak –

umesto cveta, dobićeš slomljene latice.

Posmatraj, ali se ne mešaj.

Budi prisutan, ali ne nameći se.

Tvoje je da budeš svetionik, a ne čamac za spasavanje.

Ko god želi do obale – plivaće.

Pomoć pružena pre vremena je kao kiša na suvoj zemlji –

samo sklizne, ne upija se.

Pomoć koja nije tražena često postaje teret onome kome je data.

I pazi: svaka pomoć nosi svoju karmu.

Ako pomažeš iz straha, krivice ili potrebe da kontrolišeš –

posledice ćeš nositi ti.

Onaj ko je spreman, zatražiće.

I tada će te prepoznati,

ne kao spasioca, već kao ogledalo.

A tada – sve se samo složi.

Tada dolazi Učitelj. Tada se pojavljuje Prava Osoba.

Tada sve dobija smisao.

Zato, nauči da se pokloniš procesu druge duše.

Ne mešaj se ako vrata nisu otvorena.

Ni Bog to ne čini.

Poštuj slobodnu volju, čak i kada vodi u tamu –

jer i tama ima svoj ritam buđenja.

Čak i kada ti srce puca dok gledaš nečije samouništenje –

povuci se.

Ako ih voliš, pusti ih.

Ako im veruješ, veruj i u njihovo dno.

Možda baš tamo pronađu Boga koga nisu mogli videti kroz tvoju pomoć.

Zorica Topalovic Teofilović

Duhovne istine

DUHOVNE ISTINE 

KOJE NADILAZE, 

LOGIKU UMA! 

DUHOVNI ZAKONI često nisu logično ali kada dublje gledamo itekako IMAJU SMISLA ... jer je SMISAO DUBLJI!  

''Duhovni paradoksi'', otkrivaju nam dublje zakone svemira, svijesti i božanskog reda.  

Npr. kada NEMAŠ novac duhovni zakon kaže ''DIJELI novac!'' jer na podsvjesnoj razini tako šaljemo poruku; ''Ja imam!'' Dijeliti može samo onaj tko ima, a taj UNUTARNJI OSJEĆAJ OBILJA daje nam SIGURNOST i privlači obilje!

Kada nedostaje ljubavi u nečijem životu, zakon kaže; ''DAJ ljubav!'' ... Stoga kada želimo BITI VOLJENI – prvo validiramo i VOLIMO sebe i druge bezuvjetno. Ljubav AKTIVIRAMO DAVANJEM a ne traženjem. 

Kada smo BOLESNI zakon kaže da dodatno ''oslabimo'' tijelo uskraćivanjem hrane itd. Organizam bez hrane razgrađuje sam svoje bolesti! Bolesna stanica jede samu sebe! (autofagija)

Kada nešto brzo želimo završiti radimo to ''polako'' jer je mogućnost greške svedena na minimum. Iz ovog zakona je nastala izreka; ''Žuri polako!'' 

Kad želimo VIŠE – ZAHVALNI smo za ono MALO što već imamo, jer ZAHVALNOST nam otključava vrata obilja. 

Kad se PLAŠIMO – PRIHVAĆAMO SVOJ STRAH jer u suočavanju sa SNAGOM DUHA strah nestaje kao što TAMA nestaje u SVITANJE!

Kad smo U KRIZI – ne tražimo panićno izlaz, već ulazimo u SEBE. Svaka je kriza SKRIVENI BLAGOSLOV i poziv duše na buđenje!

Kada um forsira KONTROLU da bi nešto SAČUVAO – trebali bi to PUSTITI. Puštanjem iskazujemo POVJERENJE u ŽIVOT (jer ono što je stvarno naše ne možemo izgubiti). Povjerenje ne stvara pritisak i odnosi se mogu popraviti i uskladiti. 

Ima puno ovakvih PRIVIDNIH PARADOKSA ili skrivenih blagoslova u našim životima. Slobodno dopišite iz svoga iskustva! – © Goran Banić

Spoznaj da "Neisceljivo ne postoji"

U sredu 14.5 bilo je novo predavanje u " Krugu prijatelja Brune Greninga " . Ovog puta nije bilo pojačane vrućine ni hladnoće. Nije bilo pospanosti ali se desilo da sam zamoljena da ja ustanem i pred svima pročitam stihove. Znam da sam šokirano pitala da li treba obe strane da pročitam. Uboli su me u moje najveće strahove, eksponiranje pred drugima i čitanje na glas. To je moja trauma i ogroman strah koji nosim iz nižih razreda osnovne škole. Uvek sam bila mnogo stidljiva, a dobila sam učiteljicu koje se mnogo rugala deci i ismevala ih, i ja sam to tragično doživljavala.

Sećam se da sam tako jednom na poziv poznanice otišla u manastir Koporin. Ona je uzbuđeno nekoga tražila. Ja se poklonila moštima našeg despota Stefana Lazarevića i na kraju potražila hlad u dvorištu. Za stolom ispod drveta videla sam moju poznanicu kako uporno nešto zapitkuje jednog starog monaha a on joj pokazuje da mu  slušni aparat ne radi i da je ništa ne čuje. Ona je bila bučna, navaljivala i bila naporna. Ja sam tiho prišla sa namerom da sednem za njihov sto i tada mi se sve zaplavelo od pogleda monaha Save. Bože kakve plave oči je imao a i taj pogled koji prolazi kroz svaki moj atom. Izvadio je presavijeni list hartije iz džepa i drhtavim staračkim glasom me zamoli da mu pročitam tekst. Potpuno zbunjena ali uplašena tim zadatkom počinjem, a on me tera da čitam sve glasnije i glasnije jer on ne čuje dobro. Bila sam u transu dok sam čitala o čoveku koji je odlučio da izvrši samoubistvo. U detalje su opisane njegove misli dok je išao na reku ali na tom putu pronalazi veru u Boga koja mu spašava život. Doživela sam šok zbog sadržaja jer je moj otac izvršio samoubistvo i to je nešto sa čim nikada nisam mogla da se pomirim, a izgubila sam veru u život i ljude. Kada sam sva preznojana završila sa čitanjem podigla sam pogled i videla mnogo gusto zbijenih ljudi koji gledaju u mene i u najvećoj tišini gutaju svaku izgovorenu reč poučne priče. Taj moj susret sa sopstvenim bolom , strahom i traumom me oborio sa nogu. Od plavetnila očiju Save Koporiskog mi se vrtelo u glavi. Ne znam kako sam uopšte uspela da se vratim kući ali sam danima posle toga bila u groznici i gorela od temperature. 

Što bi Bruno rekao regelungen, jaka rekacija tela kada primi božansku snagu koja počinje sve da dovodi u red. Može da se desi da burne reakcije traju i duže od dve nedelje. Nekada budu i bolne pa nije retko da se čak i uplašite od njih, ali nema mesta strahu. To su dobrodošli bolovi, Bruno ih naziva i svetim bolovima, jer upravo oni znače da će doći do isceljenja. Reaguje i naše suptilno telo, emocije znaju da budu burne, ali nam i donose najdublje shvatanje i razumevanje kako smo dobili te bolesti. Bitno je samo sa strpljenjem i verom sve ispratiti. Bruno savetuje da se svaki dan postavimo u einstellen da bi primili heilstrom, odnosno odvojiti barem dva put dnevno vreme da se u miru namestimo u položaj za primanje božanske snage. Treba sesti sa dlanovima okrenutim naviše, bez prekrštenih ruku i nogu, i slušati muziku koja će pomoći da se opustimo i prepustimo energiji. Sve reakcije su dobrodošle i delotvorne.

Ovaj put na času sam uspela da pročitam sve a da mi ne pozli. Posle sam još jednom izašla da svima ispričam neke svoje reakcije koje sam doživela od 12.4 do tog dana 14.5 . Tu gde stojite dok pričate je i velika Brunina slika. Posle mi Goca koja je držala predavanje rekla da kada se stoji na tom mestu blizu slike delovanje energije je još jače.
Tog dana je još jedna divna osoba ispričala svoje životno iskustvo i opisala njen tok isceljenja. Delovalo mi je kao da je čas trajao jedva 15min a ne više od dva sata. Baš na času je i opisano kako mnogi prijavljuju da imaju otežavajuće okolnosti bilo zdravstvene ili je puno prepreka kada treba da dođu, a posle budu svi potpuno lagani. To se i meni desilo. Jedva sam hodala kada sam išla na predavanje a posle satima sa drugaricom sedela u kafiću unete u priču.

Na času smo sedele jedna pored druge . Priča mi posle da je plakala tokom predavanja. Da su suze samo tekle. Ja sam opet toliko bila preokupirana svojim doživljajima da uopšte nisam primetila šta se sa njom dešava. Nju su dirnule određene stvari i pomogle da shvati neke događaje a ja sam  shvatila da sam odabrala svoju bolest kao rešenje za svoju nemoć da kažem bilo kome ne.

Čitav život sam skakala u vodu i vatru za druge, totalno nesvesna sebe. Nebrojano puta je moja majka komentarisala da ne može da gleda kako me drugi koriste, da prestanem, da se smirim, a ja opet neka misle da sam glupa, neka me koriste koliko hoće samo da im bude bolje. Ono što nisam shvatala to je da vidim problem u nastajanju tako da ga ta osoba još nije osvestila pa sam doživljavala neprijatnosti, čak i grubosti, osude od tih istih, jer nisu ni mogli da razumeju o čemu pričam. Šokiralo me što neko neće da se bori za sebe, a pri tom nisam bila svesna da upravo to ja ne radim za sebe. Isto tako na teži način sam naučila da ljudi namerno stavljaju maske na lice i ne žele da bilo ko vidi kakvi su stvarno, a kada se to desi zaista i malim komentarom izazovete mržnju kod njih. Nisam to namerno radila samo nisam bila svesna da ja mogu da vidim lik iza maske i bila sam u čudu što se ljudi toliko udalje od sebe da zaista i sami poveruju da su oni ta maska. Gledam u ljude i vidim jedno a oni uporno tvrde nešto sasvim drugo, i ja sam verovala da su oni u pravu a sebe mrzela, kinjila zbog svojih uvida i mislila da sam luda. Tako se moja stidljivost, otuđenost i zatvorenost umnožavala. Ali kada bi mi neko tražio uslugu, požalio se ili bilo šta drugo  niko nije moga da me zaustavi u ispravljanju krive Drine. Sizifov posao. Uvek sam loše prolazila, a Drinu niko nije ni trebao da ispravlja.

Jedan period života bavila sam se rekonekcijom. Ona je za mene bila pravo otkriće. Čista ljubav sa kojom sam uvek mogla da se vratim u mesto koje sam oduvek zvala Moj Dom. Rezultati su bili vidljivi, delotvorni i mislila sam to je to, ali uvek postoji jedno ali. Naučila sam da mi ne možemo ništa umesto drugih. Svako mora da radi sam na sebi a mi možemo samo da budemo pomoćno sredstvo. Kao kada povrediš nogu pa ti jedno vreme trebaju štapovi za kretanje. Moja uloga može samo da bude taj pomoćni štap a ne da nešto radim umesto drugih. I sam Bog ne može da učini nešto za čoveka ako on sam neće. A uspostavilo se da ljudi žele da plate da im rešiš problem da bi oni mogli da nastave po starom. Realno retko ko želi da se pozabavi sobom, radi na sebi, upoznaje sebe, menja se. Većina traži instant rešenje. Čak i mnogi prodaju duhovnost i time se bave samo radi zarade. Ja sam tako tuđe preuzimala na sebe i tako počinila dva greha. Prvi prema tom nekom čoveku , jer on je dobio problem da bi se zaustavio i naučio nešto o sebi. On nije hteo da uči ali ja sam mu uzela problem i olakšala, ali nenaučeno mora da se nauči, pa će u svakom sledećem ciklusu dobiti veće opterećenje na istu temu, sve dok ne shvati. A drugi greh prema sebi jer ja kada čovek neće da radi na sebi i uči iz tih problema,  navlačim na sebe tuđu karmu i odrađujem nešto što nije moje. Drugo je edukacija i kada ljudi žele da uče i shvate, da rade na sebi. Moja greška je i što sam se emotivno unosila u rekonekciju i tako se mešala u tuđi plan duše. Samo učenje rekonekcije je uvek upozoravalo da se to ne radi. Ti si tu da omogućiš konekciju a sve ostalo se dešava između čoveka i Boga. Ja nisam uspela da se isključim i to radim rutinski. Nisam umela da se povučem i odbijem rad sa ljudima koji su se stalno vraćali na rekonekciju umesto da se osveste i budu sami odgovorni za svoj život. Nisam umela da kažem ne. To mi je tek bolest omogućila. Kada sam obolela zaista više nisam mogla, pa ma koliko htela. Morala sam da odbijem i one bliske, i da se konačno povučem iz mnogih scena gde mi nije bilo mesto.  Naučila sam da se bavim samo sobom a da se molim Bogu za svaku dušu koja mi se obrati ili primetim da joj treba pomoć, da spozna Boga u sebi i izađe na svoj put.

Sve u svemu bila sam duboko razočarana jer realno većina je bila usmerena na novac. Čak i previše ljudi je prodavalo duhovnost. Nisu prezali od laži i prevara, obećavajući bilo šta za gomilu novca. To me je totalno porazilo.

Bruno Grening se i sam suočio sa takvim stvarima u životu. Nije tražio ništa za sebe. Samo je molio da ga puste da pomaže ljudima. Bilo mu je nestvarno da ljudi umesto da koriste mogućnost da se oporave i dožive boljitak, on je osujećen, napadan i sprečen da radi zbog tuđe želje za novcem i povređenog ega. Prošao je pravi pakao u svom životu. Mogu da razumem koliko ga je sve to ranilo. Znao je kada će napustiti telo a i da će i dalje biti sveprisutan u ovoj ravni i pomagati svakom ko mu se obrati.
Hvala ti Bruno, prijatelju moj ♡

Ljubav i self...

 LJUBAV I SELF ... 

(enigma čovjek)

„Ako želite otkriti tajne svemira, razmišljajte u terminima energije, frekvencije i vibracije.“

— Nikola Tesla

SASVIM JE MOGUĆE da ovo ne mogu svi razumjeti, ali pokušat ću iznijeti nešto što mi se otkrilo iznutra kroz osobno sazrijevanje i iskustva ljudi koji su mi  pričali svoje osobne priče. 

Cijelo vrijeme mi tražimo sebe! Tražimo taj jedan viši aspekt jastva, koji je, ovdje na zemlji skriven. Iz tog unutarnjeg osjećaja da nam nešto nedostaje, stvaramo iluziju, da će nas neka osoba izvana ispuniti, da će netko doći i popuniti prazninu u nama!

Ali to se, jednostavno, ne može dogoditi jer nema nijedne osobe na ovom svijetu koja nama može dati NAS OSOBNO, jer to će uvijek biti naša vlastita potraga! (Odgovornost).

Da bismo mogli imati istinski kvalitetan odnos s nekim, važno je oživjeti kvalitetan i upotpunjen odnos sa samim sobom. Jer kada smo ranjeni, nezadovoljni, iznutra nenamireni (u djetinjstvu) ili frustrirani – sve to nesvjesno unosimo u odnos i onda tražimo partnera ili partnericu iz tog mjesta neispunjenosti a kad ga nađemo, tek tada sve naše duboke rane izrone. 

I ovo se dešava uglavnom sa obe strane zato što se je nemoguće intimno povezati sa nekim a da ranjeni dijelovi psihe ne "zavrište"!

Stoga kada je čovjek sam on je nemiran (jer emocionalno tijelo traži bliskost) a kada nađe nekog postaje opet nemiran jer u svakom bliskom odnosu izrone skrivene povrede, koje se kada smo sami ne mogu ni vidjeti.  

I zato se vrlo često događa kolaps u vezama. U usamljenosti može biti patnja jedne vrste a u vezama, to su emocionalne patnje druge vrste ali opet patnje.

Neki odnosi prežive a neki ne i tako u pokušaju da istinski i duboko volimo iznova i iznova možemo biti povrijeđeni jer partner trigira neiscjeljene dijelove u nama i to se uglavnom događa kroz nesvjesne obrasce. 

U stanju duhovne izgubljenosti (nepovezanost sa višim aspektom sebe) čovjek je u stanju  da "voli" i "mrzi" istovremeno (isha i dvesha) ali ni jedno ni drugo nije njegovo istinsko stanje. To su programi!  Programi nevoljenosti u nama jako su duboki i mogu potpuno paralizirati sve pa čak i vrlo iskrene odnose. 

Zato, glavna stvar koja je već pomalo u društvenom miljeu postala fraza – je prvo "pronaći sebe", ali mnogi ljudi ne razumiju koliko je duboka "zečja rupa" jer je glavna poanta sa ove planete uklonjena a to je činjenica da ne živimo samo jednom. Postoje emocionalne boli i rane koje se nasljeđuju kao generacijski i inkarnacijski programi.

Stoga bilo da jesmo ili nismo u vezi, pronaći i početi osjećati sebe na tom dubljem duhovnom nivou je ključno za kvalitetan život. 

Ne samo pisati i čitati o tome, već doista minutno, satno i dnevno AKTIVIRATI tu izvornu svijest na unutarnjem planu! Dok imamo iluzornu podršku (bilo čiju) ovo se nikome ne da. Zato se ponekad najviše spozna kada se sve veze raspadnu, jer u nemogućnosti da se držimo za nekog (veza, vezanost) moramo početi osjećati SEBE. Stvarnim osjećajem sebe počinje iscjeljenje od svega što nismo mi!

Kvalitetno i duboko se spojiti se vlastitim duhovnim aspektom je ključ i zalog trajne sreće u odnosima ili bez njih i dok to ne učinimo, svi naši odnosi prirodno ulaze u krizu, jer projiciramo vlastite rane u ljubavne odnose gdje im nije mjesto. (ljubomora, bijes, posesivnost, obostrana manipulacija radi nenamirenih potreba itd.).

Sukob u partnerstvu mi se često prikazivao kroz energetsko polje (vop) – kao energetske bodlje, koje ljudi nesvjesno razmjenjuju. 

Kada nas "voze" sabotirajući programi često ne shvaćamo da su misli, riječi i emocije moćne sile koje  mogu biti oružja (uništenje, prisila, sukob, prigovaranje, mobing, tlačenje), ili oruđa (podrška, uzdizanje, ohrabrenje, buđenje, poticaj za rast i razvoj) što ovisi o tome koliko smo mi unutra spoznali. 

Stoga kada ''razmišljamo u terminima energije, frekvencije i vibracije'", shvaćamo da nas misao i riječ mogu razboljeti, mogu nas iscijeliti, mogu nas uzdići – ili degradirati. 

Na nama je da odlučimo kako ćemo ih koristiti, jer sve ono što učinimo drugima u trenutku afekta biva upisano u nàše polje (zakon pravednosti) i moramo kroz sve što drugima mislimo, govorimo ili činimo proći u potpuno istom intenzitetu. 

Meni je intuitivno, uvijek bilo teško prihvatiti da nas "kažnjava" Vrhovna Inteligencija. Mislim da je postavljen zakon (pomoću napredne organske tehnologije elohima) da se automatski upisuje u naše polje, sve ono što učinimo drugima i to zrači i privlači istu posljedicu koja sazrijeva i dolazi s vremenom na naplatu. (Istražite za dublje shvaćanje "sankucita", "kriyamana", i "prarabdha" ).

Zato ideal kaže da bi trebali voljeti tako duboko i iskreno da dopuštamo ljudima slobodu, da ostanu ili odu, jer u ljubavi  mržnja, prisila i grubost ne postoje! Ipak ovo je u teoriji bajno ali u praksi baš i nije tako bajno, jer puno patnje i boli postoji kada ne možemo drugima i sebi pod krinkom ljubavi dopustiti istinsku slobodu. 

Kada otkrijemo što je to u nama što nam ne dopušta, da pustimo, na putu smo do višeg oblika unutarnje SLOBODE!   Povezano je odnosom koji su imali roditelji prema nama u najranijem djetinjstvu i oblikuje nas kroz cijeli život i ponašanje. Zato je važno istražiti i prepoznati te obrasce, jer ljubav ne boli ali vezanost nas može potpuno razoriti! © Goran Banić

Luda priča o afirmacijama

 LUDA PRIČA ...

Idemo skroz pojednostavniti priču o AFIRMACIJAMA, za sve one koji ne vjeruju da se pažljivim biranjem svijetlih, jasnih i pozitivnih misli i riječi može oblikovati karakter i sudbina. 

Kada sjedimo za punom trpezom da li nam je svejedno što se nalazi u tanjuru? Da li ćemo reagirati ako je u hrani prašina, komadić papira, krhotina stakla ili blata? Ako je u hrani neki mrtvi ili nedaj bože živi crvić 🤣 da li nam je to ok? Da li smo mirni ili ćemo to jesti? 

Recimo da imamo najdivniju tortu na svijetu i samo mrvicu izmeta na njoj 🥰, koliko stane na vrh olovke, za većinu nas takva torta će biti kolaps sistema - apsolutno neprihvatljivo! Nema izgovora, nema objašnjenja, nećeš to jesti i točka!

A zašto bi nam želudac bio važniji od uma? Razmislimo! U želudac i usta pažljivo biramo što ćemo staviti a u um može svaki sadržaj!? Da li je to "normalno"? Jesmo li mi normalni? 🥰😍

Mentalna higijena je važna, dragi moji prijatelji, puno važnija nego možemo i zamisliti. Knjige koje čitamo, filmovi koje gledamo, stavovi koje usvajamo,  mogu nas totalno 😶 uzdići, oplemeniti ili degradirati.

U noetskom svijetu misao i emocija je "živa slika" i ako je toksična misao ili emocija ta slika može biti prilično neugodna ili  stravična. 

Ljudi priželjkuju da im se otvori treće oko a ne razumiju da bi bili na koljenima da se kojim slučajem otvori jer od tih stravičnih noetskih slika koje lebde eterom ne bi mogli više normalno funkcionirati u ovom svijetu. Za neke je bolje da ne vide!

U drevnim manuskriptima čitamo da su mudraci putovali u planine gdje je eter bio čist kako bi se spojili na duhovne relmove. Kažu dalje da se iz kuće nije izlazilo bez zaštite energetskog polja jer noetske slike (misaone forme, samostvoreni elementali) i astralne forme plutaju eterom ...

Jedina zaštita je snažna aura bez lomova i distorzija (što je rijetkost danas). Dakle pošto pinealna uglavnom ne radi ispravno ljudi nisu svjesni koliko um čovjeka može biti zagađen. Nekad su domaćice djelile kolače po susjedstvu a danas se dijeli sadržaj uma kao kolač ali potpuno nesvjesno. 

Bilo bi stvarno super da je otvoreno treće oko, jer bi dekadentni  "društveni život" i sadržaj potpuno zamro.🥰🤣 Oni koji vide na pola ili povremeno znaju dobro o čemu pričam. Njih nećete vidjeti u zadimljenim kafićima punim buke nakon zalaska sunca. 

Eterični paraziti počinju živjeti noću, nakon zalaska sunca do svitanja. A što oni rade? Isto što i svi drugi predatori u fizičkom obliku. Nokturne zmije love noću, mačke love noću, vukovi, sove, morski psi, murine itd. svi love noću i etericni paraziti isto love noću. 

Oni se hrane strahom i emocionalnim bolom koje nastoje impulsirati u ljudima. Razlozi noćnih mora i neobjašnjive tjeskobe pred zoru ili zločina i suicida koji se po krim statistikama najviše događaju noću (koje li slučajnosti) mogu biti u impulsiranju ovih bića. 

Zato su nas sve autenticne duhovne prakse drevnih kultura učile kako da hvatamo energiju zore i sutona. Molitve, zazivi, afirmacije aktiviraju se u drevnim sustavima u to vrijeme i to nije bez razloga ... Tako se aura puni svjetlom koje je jedina zaštita. Gdje je jaka svjetlost tama se povlači. 

Ovo znanje je zanemareno i izgubljeno a psihički rastrojenih i uznemirenih ljudi je sve više... O ne plaši nas Gorane, dovoljno je straha u ovom svijetu! Ne plašim vas, otvaram oči onima koji nisu svjesni da smo multidimenzionalni i da trebamo znati zaštiti sebe i one koje volimo. 

Edukacija je ključ zaštite i zato je važno educirati na tu temu! Istražujem to više od trideset  pet godina i vidim uvijek istu barijeru kad se ta tema otvori - STRAH! A taj strah je isto dio programa održanja iluzije matrix sistema. 

Planiram seminar na tu temu. Neznam kada će biti točno jer kod mene je sve spontano, ali znanje koje ne dijelimo sa drugima gubimo jer postaje beživotno. Ono što dijelimo sa drugima oživi i u nama ... Dobro sam proučio temu, puno teorijskog i praktičnog istraživanja. Svašta vam imam za ispričati, pogotovo zato što sam ja jedan od onih koji vide, ne stalno i uvijek ali dovoljno za one koji ne vide ništa ili vide ali ne žele to priznati sebi zbog straha. 

"Ajme neću moći zaspati!"

Dobro je da iziđemo iz zone udobnosti! Previše smo slabi postali! - Goran Banić

OSOBNI ''DRMONI''! 🥰

 OSOBNI ''DRMONI''! 🥰

- BUŠ PUKLA? 

- BUM! 

Kada reagiramo burno na svaki emocionalni izazov i steknemo naviku burne reakcije, ODGOVORNI smo i mi, jer svaki put kada reagiramo burno na nečiju nekulturu ili forsiranje, stvaramo PSIHIČKE ELEMENTALE, a to su naši osobni ''demoni'' (drmoni 😍) koji onda uništavaju naše polje, naše zdravlje i negativno utječu i na ljude koje volimo. 

U ulozi žrtve skloni smo uvijek okriviti ''tirana'', ali dublja istina je da mi izabiremo kako ćemo reagirati na nečiju provokaciju.

Važno je shvatiti duhovne i psihološke principe vladanja EMOCIONALNIM TIJELOM a to znači da kada nas netko ili nešto trigira, prije nego stvorimo eksplozivnu reakciju, možemo pokušati razumjeti to dubinski.  

Jedna psihološka poanta kaže da je svaka agresivna osoba zapravo uplašena ali nije svjesna toga ***. Stoga zašto bi se mi ZAPETLJALI u DINAMIKU TAKVOG ODNOSA? Zašto mi uopće dajemo emocionalnu reakciju agresivnim ili nesvjesnim ljudima? Najbolji lijek za takvo ponašanje je IGNORIRANJE, ali nešto u nama TRAŽI ''PRAVDU'' (a to ''nešto'' je JAPAJA 😊) pa REAGIRAMO burno, to jest iz navike dopuštamo da svačiji EGO uključi naš EGO. 

Zašto ne bi probali NE REAGIRATI emocionalno, ući u izvorno stanje svijesti, pogledati ŠIRU SLIKU i transcendirati to. Onda se vratimo ''nazad'' i možemo reći ISTINU na smiren ali odlučan način. Ponekad nema smisla govoriti jer neki ljudi ne mogu čuti ništa i nikoga kada su u afektu, iz njih govori trauma dvogodišnjaka ili trogodišnjaka. 

Svejedno jedna od moćnih ''terapija'' je reći nekom istinu (kako se osjećamo u vezi njega) ali reći to bez AFEKTA, na miran način, bez emocionalne reakcije. Kad god sam to učinio moja energija se povećala ali sam primijetio još nešto u najvećem broju slučajeva ta osoba bi me nazvala nakon nekog vremena i ispričala se. Kada smo smireni ne znači da ne možemo biti odlučni. 

Jednostavno Bog (kao unutarnji učitelj) nas dalje vodi, daje nam inteligenciju, znanje, mudrost, da li da ostanemo u nekom odnosu ili da iziđemo iz njega. Ali ako mi baš UVIJEK reagiramo burno, na nečije NEPRIMJERENO PONAŠANJE, ŽIVOT će nam slati takve ljude stalno jer je naša REAKCIJA POZIVNICA za fORSIRANJE iste ili slične priče sve dok tu lekciju ne naučimo. 

Kad god damo emocionalnu reakciju MATRICA pamti i stavlja nas ponovo u tu ili neku sličnu situaciju. Ako se konstantno ljutimo, ako na sve i svašta trigiramo, ako zamjeramo, ako pričamo SVIMA i STALNO o bolu koji smo iskusili u nekom odnosu, radi drugih ljudi ili bliskih ljudi, mi jednostavno hranimo tog SAMOSTVORENOG ELEMENTALA ŽRTVE i on što se događa, je da on počinje UZIMATI SVE VIŠE NAŠE ENERGIJE i PAŽNJE i ON zrači tu energiju u matricu (kolektivnu nesvijest) i privlači sve više i više sličnih situacija i srozava nas osobno.

Znači naša je odgovornost da ne budemo ŽRTVA, da iziđemo iz te uloge. Imamo ulogu ŽRTVE, imamo ulogu TIRANA i imamo ulogu MANIFESTATORA. Prve dvije su obično naslijeđene a treća je naučena i oslobođena (spoznata) radom na sebi ili treningom mentora. 

MANIFESTATOR je zrela osoba koja razumije DUHOVNE ZAKONE, koja zna da treba preuzeti ODGOVORNOST za svoj život i svoje emocije (jer su one najsnažnija stvaralačka sila univerzuma) i on zna da to može i zna kako se to radi, jer je obučen i uvježban.

MANIFESTIRANJE željenog ishoda u životu je izraz naše SLOBODNE VOLJE na temelju duhovnog znanja. Pomoću DUHOVNOG ZNANJA možemo TRANSCENDIRATI sve dnevne izazove. ''JAPAJA'' je snažan u svakom od nas, ali je važno s vremena na vrijeme da se podsjetimo da je ŽIVOT koji nas konstantno VITALIZIRA i pokreće, JAČI OD SVEGA jer ima KORIJEN u METAFIZIČKOM SVIJETU. 

Čak i kada smo DUHOVNO LATENTNI mi smo moćni zbog MOĆI ŽIVOTA koji živi u svemu. Što se onda događa kada neko područje svoga života osvijestimo?

Znači čovjek se može probuditi iz vjekovnog sna (začaranosti) i postati SVJESNI MANIFESTATOR. Možemo mijenjati i DUHOVNOM energijom stvarati USPJEŠAN I POZITIVAN ŽIVOT. To nije samo mogućnost, to je nužnost u involucijskom svijetu koji je zapravo svijet zaborava na IZVORNU MOĆ DUHA I DUŠE. © Goran Banić 

 „Ne znaju, 

niti razumiju; 

hodaju u tami, 

svi temelji zemlje 

su poljuljani.“

Psalam 82,5 

''Bijes kvari sve, 

uvijek ću se 

bijesa odricati.''

Narotama dasa Thakura 

Vedski učitelj iz 16 stoljeća