Kada je čovek u problemu bukvalno mu se sužava svest, jer zbog prevelikog emotivnog naboja on uspeva fokus da drži samo na problemu. Šta se dešava tada sa nama? Svaka misao je kao davanje naredbe našem organizmu za stvaranje neke hemijske reakcije. Brige, nespokoj, uznemirenost, strahovi, nesigurnost a pogotovo zameranje sebi ili drugima proizvode neka jedinjenja. U početku su ona samo u obliku gasa. Što smo više u tom fokusu u našem organizmu je sve više gasova. Kada se nakupi velika količina ovih gasova oni počnu da vrše pritisak na neke organe što čak može i da uspori cirkulaciju , protok limfe ili metabolizam. Osećamo se bolesno i recimo da se u tom trenutku i uradi skener ili ultra zvuk organizma ništa ne bi uspeli da vidite jer su gasovi providni. Ukoliko ne promenimo fokus sledeća faza je da se ti gasovi zgušnjavaju i uskoro postoju jedinjenje koje zovemo sluz. Ona je tečna i lepljiva i počinje da popunjava sve šupljine u organizmu. Ako se i tada ne osvestimo sluz nastavlja da se zgušnjava i postaje kalcifikat, bukvalno se skameni. Telo prima sve manje svetlosti. U nama je sve veći mrak. Organizmu je sve teže da se prečisti i transformiše jedinjenja u bazu i prečišćava krv pa i sam organizam postaje jedno kiselo okruženje pogodno za razoj raznih bakterija, virusa i bolesti. A sve je počelo samo sa mislima. Misao koje uopšte nismo svesni. Misao koja je možda i nastala u našem najranijem detinjstvu kada smo doživeli nešto što nismo razumeli i nismo uspeli da osvestimo. Ostala je duboko spakovana u našoj podsvesti ali ipak prisutna. Neki događaj u životu će je aktivirati i krenuće taj nesvesni proces koji će nam dodatno suziti svest. Čovek se tada oseća loše. Iscrpljen je. Čini mu se da samo ide iz problema u problem i čudeći se stalno priča o lošim stvarima koje mu se dešavaju i time samo proizvodi još više gasova i služi u svom organizmu. Nastali problem je materijalni dokaz kako misao utiče na organizam. Pa ako takva niskofrekventna misao može da proizvede hemiske reakcije koje u krajnoj liniji zakisele organizam i razbole ga, onda sigurno svetle misli mogu da stvore bazno okruženje u organizmu. Kada postanemo svesni da sami sve to činimo sebi svojim mislima to je prvi korak ka oporavku.
Zaista je jako bitno da shvatimo da mi to sami sebi stvaramo a ne da je neko iz našeg okruženja kriv za to. Neko nas nervira, maltretira, uznemirava i kriv nam je za sve. Zašto su takve osobe uopšte u našem okruženju? Mi u stvari imamo samo svoju verziju njih samih. Mi ih vidimo samo na jedini mogući način na nivou svesnosti koje imamo u tom trenutku, a koja je uslovljena tom podsvesnom mišlju. Kako je uopšte nastala ta skrivena misao koja stvara sasvim određeni spektar emocija kod nas? Možda se formirala još u vreme dok smo se formirali u majčinom stomaku. Tada nismo imali svest , samo smo upijali osećaje iz okruženja. Poput malog komjutera samo smo na naš hardver snimali utiske. Pravili smo datoteke na osnovu svojih osećaja i svrstavali po grupama. Zato se i kaže da su naši roditelji naš koren. Prve formirane datoteke nastaju još dok smo u majčinom stomaku. Već tada se formira naš odnos prema svetu na osnovu njenih osećaja. Majka svojim emocijama utiče na vibraciju samog ploda. Baš u periodu trudnoće jedna žena je izložena velikim izazovima i iskušenjima. Hormoni rade drugačije, emocije su uzburkane. Prisutna je briga i strah za svoju bebu. Njeno emotivno stanje mnogo zavisi od odnosa sa partnerom. Emocija formira misli, ali i misli izazivaju određene emocije. Žena može stihijski da se prepusti strahovima i brizi, ali isto tako može da bude mnogo svesna kako svaka njena misao i emocija utiče na formiranje bebe u njenom stomaku. Mislima može da se upravlja, samim tim može da se utiče na osećanja i hemijsko stanje našeg organizma.
Do momenta kada se u nekoj sedmoj godini detetu razdvoje leva i desna hemisfera mozga i dete počne da mozga, već su formirane mnogobrojne datoteke u njegovom umu. Svako novo iskustvo koje doživi, svaka rečenica, situacija i informacija prvo prolazi kroz selekciju datoteke. Informacija kruži po umu tražeći sličnu datoteku koja je tamo već formirana. Ukoliko datoteka bude pronađena i ta situacija i informacija biće prihvaćene i doživljene kao tačne. Ukoliko ne postoji formirana datoteka mi novu informaciju odbacujemo, ili je doživljavamo kao neistinitu i borimo se protiv nje, ili nam ta nepoznanica stvara strah i nepovrenje i uvećava otpor prema svemu. Tako se stvaraju osećaji , misli i stavovi prema životu. Dete ne može ni da zna da li njegove misli spadaju u svetle ili ne, one su takve kakve jesu, jedine moguće u tom trenutku. Vremenom će stvarati i nove datoteka ali na neprepoznate stvari će uglavnom reagovati otporom i doživljavati ih kao neprijatnost i problem. Tako se formira nivo detetove vibracije i u život privlači slične vibracije. Roditelji koji imaju najveći uticaj na dete do njegove trinaeste godine mogu da mu prošire direktodijume i pomognu da osesti sebe , oseti samopouzdanje i otvori se i sam ka novim iskustvima i učenju. Može da se desi i suprotna stvar ukoliko su i sami roditelji neosvešćeni. To su sve samo programi, softver nasnimljn na naš hardver, ali kako je čovek elektromagnetno polje uvek povezano sa Univerzumom on stalno ima veliki protok energije i razmene informacije. Problem je samo da li je toga svestan ili ne, jer mislima i stavovima iz neosvešćenog mozga može da bude potpuno zatvoren za te tokove. Može se desiti da dete bude i te kako otvoreno i povezano sa Univerzumom. Ono vibrira u njegovom taktu , oseća nešto duboko u sebi ali u svom mozgu i datotekama ne pronalazi nikakve informacije i misli o tome, pa nije ni u mogućnosti da izgradi stav i mišljenje o tom čudnom toku informacija koje oseća u sebi. To ga isto dovodi u problem jer mu uvek nešto nedostaje, uvek tu nešto nije u redu, uvek je nešto ne dorečeno i samim tim oseća nespokoj i duboku patnju . Ni u jednom okruženje ne oseća sklad i uklapanje , i formira osećaj da sa njim nešto nije u redu. Često se takva deca veoma osamljuju i ne socijalizuju kroz odrastanje i postaju tragaoci za nečim nepoznatim što ni ne mogu da pronađu dok ne počnu da poniru u sebe. Oni i pored toga što nose u sebi jak tok Univerzuma mogu isto da razviju kiselost organizma jer se osećaju neprilagođeno, uvereni da nešto nije u redu sa njima prestaju da vole sebe, skloni samooptuživanju što i te kako obara vibracije i privlači niskofrekventna iskustva u život tako da je tu niz neprijatnosti i teških životnih iskustava. Ne voleći sebe nisu sposebni ni da osete ljubav drugih što samo umnožava osećaj njihove samoće i odvojenosti.
Dokazano je da visok nivo dopamina i seratonina donosi blagodet organizmu i ozdravljenje bolesnima. Dakle hormon sreće. Svetla misao može da izazove proizvodnju hormona sreće u organizmu. To je ono kada se kaže budi pozitivan. Sada zamislite jednu osobu koja još od detinjstava skuplja loša iskustva, tešaka i manje tešaka ali dovoljno neprijatna a vi mu samo kažete da treba da bude srećan i da će sve biti u redu. Može samo da vas gleda kao ludaka. On je pun problema a vi tu nešto trabunjate o sreći. Nabrojaće vam bar deset osoba iz svog okruženja koja mu naprosto ne dopuštaju da bude bezbrižan i srećan. Nije on ni svestan da su oni samo odraz njegove percepcije misli i osećanja. Oni su samo ono što on misli o sebi. Možda u svesti ne može da nađe tu misao o sebi, ali to su one datoteke koje su obrazovane još u njegovom korenu, formirane pre sedme godine života. Zato psiholozi uvek počinju svoje terapije sa pričom o našem detinjstvu. Ima taj težak period odrastanja kada u nekom tinejdžerkom periodu života sam trebaš da se suočiš sa nekim situacijama i emocijama. Dok si bio mali sve su to radili roditelji umesto tebe ili ti barem pomagali. U većini slučajeva dete je centar sveta svojih roditelja i sve se vrti oko njega. Samo dete je tada bitno i važno i pravi je šok kada se nađe u društvu druge dece koja insistiraju da su ona ta koja su bitna i važana. Susret sa drugom decom i boravak u grupama daje mogućnost da se neke stvari shvate. Nekoj deci su potrebna dodatna objašnjenja i pomoć u prilagođavanju . Često to ostane ne primećeno i dete raste ili ne shavćeno ili sa shvatanjem da su svi oko njega gori od njega. Tako se formiraju i karakterne osobine. Na osnovu te osobine tinejdžer formira stav prema svetu van porodice. Neko je stalno u sukobu sa drugima. Neko se stalno plaši da ne ispadne glup i izvrgnut ruglu. Neko tuđu potrebu da udovolji sebi a ne njemu doživljava kao izdaju. Neko očekuje i od druge dece da mu ugađaju kao njegovi roditelji i kako se to ne dešava razvija mržnju ili oholost prema drugima. Svašta nešto tu može da se izdešava. Formira se karakter i ne možete vi jednoj formiranoj odrasloj osobi samo da kažete budi srećan i biće sve u redu. Često smo svi puni strahova koje ni ne znamo kada smo pokupili. To su samo ne znanja i ne shvatanje nekih situacija. Nisu osvešćene i sagledane. Dovoljno je samo promenit percepciju, ali zamislite osobu koja je već sva skamenjena i ulepljena od sopstvene sluzi. On je već toliko iscpljen od tabananja po mraku. Ne vidi izlaz i nema snage da sluša vaše priče. To je mnogo napora i rada za jednu osobu. Koliko godina mu treba da osvesti svoje korene i sve proživljene stvari? Poznato je da samo jedna upaljena sveća može da izbaci veliku količinu mraka iz sobe. Tako deluje i Rekonekcija.
Rekonekcija je svetlosna informacija i visoka vibracija. Kada se pojavi tako skamenjena osoba puna mraka Rekonekcijom je izložite snopu svetlosti. Mrak polako nestaje. Kalcifikati počinju da se tope. Pretvaraju se u sluz pa su česte reakcije glavobolje, zapušenog nosa i iskašljavanja sekreta. Sluz se postepeno rastvara. Jedno vreme budemo još otečeni od gasova a onada se očistimo i od toga. Bez mnogo priče i filozofije posle rekonektivnog isceljivanja u nama se upali svetlo. U zavisnosti koliko smo smo bili skamenjeni , koliko postajemo svesni toga , toliko će nam i trebati vremena na da se očistimo od svega. Nekome tri dana, nekome tri meseca ili tri godine, ali kada taj proces počne on se više nikada ne zaustavlja. Postepeno vam se menja vibracija, i ona postaje sve viša. Vibracija stvara svetlo u vama. Postoje stvari koje pomažu da se brže očistite od nakupljenih kalcifikata. Recimo duboko svesno disanje. Neko bi to disanje nazvao joga disanje, kada sasvim polako i duboko udišete vazduh tako što prvo punite stomak vazduhom pa onada vaša pluća. Zadržite uzdah što duže. Broj te u sebi a zatim polako i sporo izdišete vazduh , pa kada mislite da ste izdahnuli sve a vi izdahnite još malo i sačekajte par sekundi pre neko što udahnete novi. Ovo je najbolji lek za čišćenje od gasova koje ste sami napravili svojim mislima. Sluz ispira voda. Voda je izuzetno moćan lek za sve. Potpuni oporavak vam donosi svesno upravljanje mislima i osećanjima.
Rekonekcija ponovo povezuje vaše elektromagnetno polje sa elektromagnetnim poljem Univerzuma. Vrlo jednostavno. To je naprosto proces koji se posle tretmana spontano dešava. Ne dešava se ništa naglo ni spektakularno, već postepeno prateći vaš ritam. Kada se očistite taloga formiranog nesvesnim mislima počinje da se širi svest i u jednom trenutku se svest i podsvest povezuju u jednu svest i više neće biti tamo nečeg iza, nevidljivog koje vibrira nižim vibracijama i privlači vam neprijatne i loše stvari u život. Rekonektivno isceljivanje nam pali svetla i osvešćava a lična rekonekcija povezuje sa magnitudama naše planete i Univerzma tako da se potpuno otvarate tokovima energije i informacije iz samog Univerzuma čiji smo deo. To postaje trajna konekcija i neraskidiva veza. Jednom osvešćen mrak više nikada ne može da nas vrati nazad.
Poznato je da crna rupa predstavlja prolaz, ali vibracije u crnoj rupi su toliko visoke da sve što prođe kroz nju može da bude rastavljeno na frejmove ili barem oštećeno, zato mnoge informacije koje iz Univerzuma stižu na planetu budu iskrivljene, oštećene i nepravilno shvaćene. Rekonekcija je povezivanje struna po prvi put toliko visoke vibracije da kroz crnu rupu prolaze bez oštećenje i dobijamo informaciju iz Izvora. Samo što je ta informacija poput elektormagnetnog polja za nas nevidiljiva i neopipljiva pa zato ja kažem da je to informacija za našu dušu. Prvo informaciju primi duša a kao su duša i telo u simbiozi tako i telo dobija velike benefite od tih informacija. Sama rekonekcija ne služi za isceljivanje tela ali do toga svakao dolazi kako raste svest i postajete svesni svoje duše i povezanosti sa Univerzumom kroz nju. Oslobođeni nasnimiljenih direktorijuma u svom mozgu menja vam se percepcija i počinjete svoje okruženje da doživljavate na nov način pa mislite da se sve oko vas menja. Postajete svesni sebe . Oslobođeni raznih programa shvatate ko ste i čemu život služi a zatim uspevate sve to da objasnite i drugim.
Za početak je dovoljno samo da poželite da upalite svoju sveću za sreću!
