U februaru 2025god žalila sam se doktorki na jake bolove u levoj ruci. Kao da se razliva kiselina jer bol mnogo peče, oseća se mravinjanje, strujni udari i kao da me igle probadaju. Noću je bilo najgore. Budio bi me bol. Sumnjala sam na upalu vena, a doktorka na neuropatiju i zakazala mi pregled kod neurologa za 10.april.
Stigne nekao taj dan. Ja u taj četvrtak krenem kod neurologa i vidim na poštanskom sandučetu zglavljen letak. Uzmem da ga bacim kad ugledam natpis "neisceljivo ne postoji" i zbog te rečenice stavim letak u džep. Neurolog mi posle pregleda i razgovora kaže ovo vaše je neizlečivo, a ja pipnem papir u džepu i pomislim da znam da je isceljivo. Tako da sam se osećala pozvanom na predavanje.
11.aprila sam imala kontrolni pregled na onkološkom u bolnici, a 12.aprila uvodno predavanje. Tada i poziv da već sutradan 13tog dođemo na prvi čas. Dakle dva dana izlaganja energiji i moji kasniji pokušaji i vežbanje Ajnštelen i Hajlštrom pokrenuli su lavinu. U meni je se pokrenulo izlistavanje svih bolnih i teških situacija koje sam doživela u prošlosti.
Dok sam se lomila i naprezala da pravilno izgovorim te dve reči , celo moje telo se raspadalo od emotivnog bola. Bilo je strašno. Rekla bi sto puta gore nego pre dolaska na predavanje. Jedan dan sam se bukvalno vukla na putu kući i baš o tome razmišljala koliko mi je teže i pomislila da su to možda reakcije na primljeno isceljenje. Baš tada mi se zalepilo nešto na nogu. Ja sam pokušavala da to otresem sa noge, ali to kao da se još više lepilo za mene. Istina duvao je baš jak vetar. Morala sam da spustim sve stvari i rukom sklonim list, i gle čuda. Pa to je bio niko drugi nego Bruno. Onaj letak na kome je pisalo "neisceljivo ne postoji". Nasmejala sam se. Regelungen što bi Beruno rekao i tako naučila treći pojam koji govori o bolnim reakcijama koje nastaju u telu kao proces čišćenja. Hvala ti moj Bruno ♡
Na uvodnom predavanju i sutradan na času bilo mi je nesnosno vruće. Bukvalno sam gorela a moja prijateljica se smrzavala. Do kuće se ona čak i prehladila od te hladnoće. Ja je umotala u moju jaknu a ja sam ključala od vrućine dok je ona kijala. Meni su na oba časa bili pojačani bolovi i oni neprijatni trnci i iglice u levoj ruci i neki jak bol unutar tela. Sutradan sam se osećala slomljeno, kao da sam dva dana naporno trenirala u teretani.
Znam da sam uzela da pročitam nalaze od neurologa. Prepisala mi je dva leka i neki gel za mazanje. Razočaravajuće u svemu je što ni jedan lek ne leči već mu je uloga da utiču na mozak tako što će smanjiti receptore za bol i kamuflirati sve. Pri tom lek ima dosta nus pojava i stvara zavisnost. Znači doživotno tri puta dnevno piti jedan i drugi lek koji ne leče ništa ali mogu da izazovu mučninu, vrtoglavicu i neka druga loša stanja. Kažem sebi znam da će mi Bruno pomoći. Nešto kasnije mi je palo na pamet da te neke sastojke iz leka koji imaju uticaj na nerve ukucam u pretragu na internetu i posle nekog vremena saznam da pečurka lavlja griva ima ta jedinjenja i još neka a da pritom zaista obnavlja omotač nerva, razlaže tumore i mnoge neke druge benifite. Otkrijem i gde ima da se kupi ali odlučim da to neću uraditi jer će meni Bruno pomoći.
Tvrdoglavo sam se držale te odluke dok kroz misli nije počeo stalno da mi se ponavlja jedan filmić. Ukratko setila sam se priče o pobožnom čoveku koji je doživeo poplavu. Tvrdoglavo je rekao da će njega Bog spasiti od poplave, tako da kada se pred kućom zaustavio kamion sa ljudima koji su nudili da mu pomognu da spasu što više stvari i sve prevezu kamionom odbio je. Kako je poplava napredovala popeo se na drugi sprat kuće i molio se Bogu. Bio je siguran u njegovu pomoć tako da je odbio čoveka koji je došao čamcem po njega i molio ga da pođe sa njim. Poplava se nije zaustavljala tako da je morao da se popne na krov. Nije odustajao od molitve ni kada mu je voda došla do kolena a oko njega bila samo nepregledna voda. Pojavio se helikopter i čovek koji se sa korpom spustio do njega moleći da uđe u korpu i veže se, ali on je odbio tvrdeći da će njega Bog spasiti. Tako je ostao sam i sva ta voda ga preplavila i udavio se. Kada je stigao pred Boga ogorčeno mu prebacio da je u njega verovao a on ga izneverio. Bog mu rekao da je čuo njegove molitve i odmah poslao kamion po njega, ali je odbio. Nastavio je da moli pa mu je poslao čamac, ali je i tu pomoć odbio, a na kraju i helikopter koji mu je poslao. Zatim mu Bog rekao da koliko god on želi da mu pomogne ne može ništa ako sam čovek ne prihvati njegovu pomoć. Dakle do čoveka je. Tako sam i ja pomislila da mi je ideja o istraživanju leka verovatno sa razlogom došla i 17.aprila sam kupila kapsule lavlje grive i počela da pijem. Moguće da od emotivnog bola koji je navalio na mene zbog izlistavanja svih prebolnih situacija iz mog života nisam više osećala onako jake bolove u ruci i više me nisu budili noću.
Nameštala sam se svaki dan u položaj koji su nam objasnili na predavanju pokušavajući da se povežem sa Izvorom , kako bi Bruno rekao pripremila ajnštelen da primim hajlštrom. Baš sam se mučila sa tim izrazima i bukvalno raspada od očaja, čak me je i celo telo fizički bolelo da bi jedan dan došla jedna misao do svesti. U stvari mogla sam bukvalno da vidim i osetim svoju povređenost, kako su me neki bliski ljudi ranili, kako bukvalno i dalje krvarim zbog toga a onda po prvi put videla sebe da im zbog toga zameram. Da me je neko pitao iskreno bi rekla ono što sam zaista uvek mislila da sam sama kriva za sve što mi se dešavalo u životu , a sada prvi put vidim svoju duboku ogorčenost i da smatram da su oni krivi. To je za mene bilo nešto sasvim novo i pozabavila sam se prihvatanjem, opraštanjem , pokajanjem, pa otpuštanjem svega. Nije dugo prošlo a kao da je neko pritisao dugme i da su se popalila sva svetla. Nestade sav onaj očaj i mrak, kao da ga nije ni bilo. Baš tada je stigao poziv za treći čas 25. aprila.
Otišla sam sva lagana i nisam očekivala da ću na predavanju bukvalno sve vreme tonuti. Ovog puta nije bilo vrućine i bolova ali ja nisam mogla da držim oči otvorene. Povremeno bi kroz trepavice gledala Ivana predavača. Tu je bila i velika slika Brune Greninga ali i jedno veliko oko. U prostoriji je bila velika tabla koja je očigledno bila brisana sunđerom i kada se osušila ostale mrlje i ja sam baš od tih mrlja videla jedno veliko oko i drugo u obrisima. Oko je imalo blag , milosrdan izraz. Žao mi je što nisam pokušala da ga slikam. Sve sam dobro čula šta su Ivan i Goca pričali ali ja sam bila kao oduzeta . Dobila sam od Ivana tri Brunine fotografije različitih formata da ih stavim na bolna mesta. Posle predavanja sam se jedva oteturala do kuće. Isto veče sam uz molitvu za iscelenje zalepila fotografije na telo. Najveću flasterom odmah ispod levog pazuha gde mi je ogroman ožiljak. Najmanju malo iznad lakta i srednju između lakta i pazuha. Lepila sve malim flasterima i nadala se da će barem dva sata izdržati tako zalepljeni. U naredna dva dana bi čak nalazila flastere na podu. Odlepili se i spali ali slike su i dalje stajale. Što je najzanimljivije ova ispod pazuha se sama pomerila nekako po dijagonali prema lopatici baš na mesto gde su mi 11. aprila na onkološkom na UZ videli nešto zbog čega me onkolog šalje da uradim magnetnu rezonancu. Ne znam šta sliku tu drži zalepljenu jer taj deo ne mogu da dohvatim rukom. Nisu slike spale ni tokom svlačenja i oblačenja evo puna dva dana. Situacija sa rukom je mnogo bolja. Bol koji peče je sada samo negde u laktu, a kada se namestim u ajnštelen da bi primila hajlštrom i obratila se Bruni to pečenje bi preraslo u nesnosan bol koji bi išao i do vrha domalog prsta. Mogla bi da vrštim od bolova ali sam ponavljala da ga predajem Bruni. Kada bi prestala sa tom svojom molitvom prestajao bi bol. Sada dok ovo pišem opet me peče jedna linija duž ruke, eto samo da se javi da je tu i pojačava mi se vrućina tela. Slike su i dalje na telu . 27mi april je noć, vreme za spavanje i baš me zanima sta donosi novi dan. Hvala ti Bruno prijatelju moj ♡.
Palim TV pred spavanje i na ekranu piše naziv filma "Samo Bog prašta ". /\
Нема коментара:
Постави коментар